Prekovremeni rad

ad u dužem trajanju od punog radnog vremena nazivamo prekovremenim radom.Njegovo uvođenje kao „nužno zlo“ poslodavac može iskoristiti samo u opravdanim i vanrednim radnim situacijama uz strogo poštovanje zakonskih procedura.Prekovremeni rad smanjuje garantovani dnevni odmor a samim tim i smanjuje radnu sposobnost zaposlenog.
Zakon o radu izričito reguliše situacije u kojima se može uvesti prekovremeni rad.Na zahtev poslodavca zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile,iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.Restriktivnost odredaba o prekovremenom radu ogleda se u zakonom predviđenom maksimumu trajanja takvog rada,koji ni u jednom od navedenih slučajeva ne može trajati duže od 8 časova nedeljno,niti duže od 12 časova dnevno.Zaposleni je dužan da radi prekovremeno ukoliko je produženi rad uveden po zakonskoj proceduri.Kada je u mogućnosti,poslodavac donosi pismeni pojedinačni akt(rešenje,naredbu itd.)o uvođenju prekovremenog rada,dok u izuzetno hitnim slučajevima prekovremeni rad ože odrediti i putem usmenog naloga.Naš Zakon o radu sadrži odredbu kojom se reguliše zabrana uvođenja prekovremenog rada zaposlenima koji rade na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme.Takođe,lica mlađa od 18 godina,trudnice u periodu poslednjih 8 nedelja trudnoće zakonom su izuzeti od prekovremenog rada.